Сењски рудник
Сењски Рудник родно место индустријализације Србије, основан је 1853. године. Насеље у коме данас живи само пет стотина становника, око 160 година снабдева Србију мрким угљем, енергетским ресурсом чијом је експлоатацијом крајем 19. века омогућен развој крагујевачке тополивнице – прве модерне српске фабрике.
Насеље се налази на 150км југоисточно од Београда и 20км источно од Ћуприје и аутопута Београд-Ниш. Смештено на 530м надморске висине, у региону који се још увек може похвалити нетакнутом природом и чистим ваздухом, има веома богату историју, материјалну и нематеријалну баштину. Највећи историјски значај чине: Александров поткоп (1853) - споменик индустријског наслеђа у оквиру музејског комплекса, парна извозна машина (1872) - културно добро једино такве врсте у свету, Музеј угљарства Србије, школа, центар за културне активности, железничка станица, црква св.Прокопија, болница-Братинска благајна, спортска игралишта. Они су сведочанство да је Сењски Рудник жива индустријска заједница од 19. до 20. века - заснована на експлоатацији угља.
Данас, Сењски Рудник трага за новим изворима прихода и запосленошћу. Рудник је и даље у функцији, али се процењује да ће резерве угља да се исцрпе у наредних неколико година. Упркос економском паду град наставља да буде јак симбол и центар регионалног идентитета.
Добро очуване градске структуре, сјајан културни пејзаж и солидан локални музеј, поред индустријске културе становништва, пружају одличну основу за аутентичну рестаурацију и свеобухватну обнову целог места, од индустријских објеката до друштвених и комерцијалних.
Министарство културе, информисања и информационог друштва, са циљем спровођења пројекта Сењски Рудник, до сада је уложило 10 милиона динара (од 2003.године) и урадило:
- Прелиминарну техничку процену (усвојену 2005. и измењену 2008);
- Студију изводљивости (усвојену 2008)
Уз подршку Савета Европе, Министарство је припремило:
- Бизнис план за Сењски рудник (израђен 2010); и, уз подршку Архитектонског факултета Универзитета у Београду, припремљени су планови за рехабилитацију:
- старе административне зграде;
- Музеја угљарства;
- радионицу - ковачницу;
- парка индустријског наслеђа;
- сервисног објекта.
ЕУ обезбедила је финансијска средства од 1.500.000 € за пилот фазу пројекта који обухвата (кроз Пилот пројекат за очување и обнову културног наслеђа у конфликтним подручјима на западном Балкану):
- Радове на инфраструктури који су у вези са реконструкцијом и рестаурацијом зграда Александровог поткопа
- Трансформацију Сењског Рудника у еко-музеј и регионални центар индустријског наслеђа
Успех пројекта обезбедиће снажан утицај на будуће мудро коришћење индустријског наслеђа у другим деловима Европе.
Крагујевац, Тополивница – Сењски рудникОдлуци да се Тополивница - из Београда измести у Крагујевац, а касније формира и Војнотехнички завод, предходило је формирање насеља Сењски рудник.
Прва модерна српска фабрика - Тополивница, пресељена је у Крагујевац 1851.године. Овај догађај је најпресудније утицао на новију историју Крагујевца. Тада су се стекли услови да Крагујевац добије одлике индустријског центра Србије.
Велику улогу у изградњи и формирању фабрике имали су французи. За прве грађевинске радове, ангажован је инж Лудвиг Ласоше из Лијежа, чија је фирма испоручила парну машину и другу техничку опрему. Француз Шарл Лубријеу је био директор крагујевачке Тополивнице, од 1853. године. Тада се интензивирају истраживања и радови на угљенокопима и почиње са радом и Сењски рудник. Октобра 1853. године изливен је први топ у Тополивници.
Воловским колима угаљ из Сењског рудника превожен у Крагујевац.
Пројекат Сењски рудник повезаћемо са индустријским језгром Крагујевца, тј. Војнотехничким заводом. Ревитализација историјског језгра Крагујевца, заједно са Сењским рудником приоритет је Министарства културе, и има за циљ да очува и ревитализује културно наслеђе првог индустријског комплекса у Србији.
- Најаве
- Отварање изложбе НОВАЦ И ДРЖАВА – САЧУВАНА ПРИЧА у Народном музеју
- „Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији“
- Завршна Јавна расправа о Нацрту закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште”
- Из медија
- Вукосављевић на скупу о српском културном простору
17.05.2019. - Вукосављевић: Косово језгро српског културног идентитета
06.05.2019. - Министарство подноси пријаве против таблоида због експлицитних насловница
15.01.2019. - У овој години три до пет националних пензија
02.01.2019. - Владан Вукосављевић: На корак смо до повратка листа Мирослављевог јеванђеља
30.12.2018.